Уз појам "две деветке у бакари" иде кратак поглед на рунду. Бакара је игра картама где играч не доноси скоро ниједну одлуку: бира само на коју руку улаже. Остало одређују правила, од вредности карата до треће карте. Зато се игра брзо научи, а грешке у њој нису грешке у игри, него у избору опкладе и у трајању сесије за столом.
Вредност карата у бакари је једноставна: ас се рачуна као један, карте од два до девет носе број са свог лица, а десетка и слике вреде нула. Колико вреди десетка у бакари, питају готово сви почетници, јер другде вреди пуних десет. Вредност руке у бакари је последња цифра њеног збира: седам и осам дају петнаест, а рука тада вреди пет. Зато рука никада не може да пређе девет ни да пропадне, као што бива у blackjacku. Најслабији збир је нула, а зове се бакара.
Шта значи девет у бакари? То је природна рука, најјачи могући збир из прве две карте, уз осмицу која је друга по снази. Када нека рука одмах добије осам или девет, дељење се завршава и ниједна рука више не вуче. Две деветке у бакари, једна код играча и једна код банкара, дају нерешен исход: улози на играча и банкара остају на столу, а опклада на нерешено се исплаћује. Која су правила бакаре за остале збирове, зависи од тога чија је рука, играча или банкара.
Играч у бакари готово ништа не одлучује, па се грешке праве у избору опкладе и у дужини игре; унапред задат крај чува буџет.
Збир од осам или девет из прве две карте. Чим га нека рука добије, дељење стаје и нико више не вуче.
Не мора. Банкар са збиром до два увек вуче, са седам стаје, а за збирове између одлучује табела коју дилер примењује напамет.
Плаћа осам према један, понегде девет, али од три главне опкладе носи највећу предност куће, па висока исплата не покрива ретке добитке.
Ас вреди један, карте од двојке до деветке носе број са лица, а вредност руке је последња цифра збира, па рука никад не прелази девет.