Уз појам "правила вучења у бакари" иде преглед једне рунде. Бакара је карташка игра где играч готово ништа не одлучује: бира једино на коју руку улаже. Све остало прописују правила, од вредности карата до треће карте. Зато се игра брзо научи, а грешке у њој нису грешке у игри, него у избору опкладе и у трајању сесије за столом.
Шта је бакара? Игра у којој се пореде две руке, рука играча и рука банкара, а добија она чији је збир ближи девет. Како се игра пунто банко, најчешћа казинска варијанта, каже само име: пунто означава руку играча, банко рука банкара, а та имена немају везе са људима за столом. Сваки гост ставља улог на једну руку или на нерешен исход, а карте дели дилер по правилима, без ичијег избора. Нико за столом не игра против другог госта.
Правила вучења у бакари почињу од играча: уз збир од нула до пет рука играча добија трећу карту, а уз шест или седам стоји. Правила за банкара у бакари су замршенија, јер банкар гледа и свој збир и играчеву трећу карту. Уз збир до два банкар увек вуче, уз седам стоји, а за збирове између одлучује табела коју дилер зна напамет. Табелу играч не мора да памти: дилер вуче уместо свих, а гост једино прати како се рука развија.
Ас вреди један, карте од двојке до деветке носе број са лица, а вредност руке је последња цифра збира, па рука никад не прелази девет.
Тако прописују правила бакаре: десетка, жандар, дама и краљ не додају ништа збиру, иако у другим играма носе пуних десет.
Збир од осам или девет из прве две карте. Чим га нека рука добије, дељење стаје и нико више не вуче.
Не мора. Банкар са збиром до два увек вуче, са седам стаје, а за збирове између одлучује табела коју дилер примењује напамет.
Опклада на банкара плаћа један према један, умањено за пет одсто добитка, јер та рука због правила вучења побеђује нешто чешће.