Uz pojam "pravila vučenja u bakari" ide pregled jedne runde. Bakara je kartaška igra gde igrač gotovo ništa ne odlučuje: bira jedino na koju ruku ulaže. Sve ostalo propisuju pravila, od vrednosti karata do treće karte. Zato se igra brzo nauči, a greške u njoj nisu greške u igri, nego u izboru opklade i u trajanju sesije za stolom.
Šta je bakara? Igra u kojoj se porede dve ruke, ruka igrača i ruka bankara, a dobija ona čiji je zbir bliži devet. Kako se igra punto banko, najčešća kazinska varijanta, kaže samo ime: punto označava ruku igrača, banko ruka bankara, a ta imena nemaju veze sa ljudima za stolom. Svaki gost stavlja ulog na jednu ruku ili na nerešen ishod, a karte deli diler po pravilima, bez ičijeg izbora. Niko za stolom ne igra protiv drugog gosta.
Pravila vučenja u bakari počinju od igrača: uz zbir od nula do pet ruka igrača dobija treću kartu, a uz šest ili sedam stoji. Pravila za bankara u bakari su zamršenija, jer bankar gleda i svoj zbir i igračevu treću kartu. Uz zbir do dva bankar uvek vuče, uz sedam stoji, a za zbirove između odlučuje tabela koju diler zna napamet. Tabelu igrač ne mora da pamti: diler vuče umesto svih, a gost jedino prati kako se ruka razvija.
As vredi jedan, karte od dvojke do devetke nose broj sa lica, a vrednost ruke je poslednja cifra zbira, pa ruka nikad ne prelazi devet.
Tako propisuju pravila bakare: desetka, žandar, dama i kralj ne dodaju ništa zbiru, iako u drugim igrama nose punih deset.
Zbir od osam ili devet iz prve dve karte. Čim ga neka ruka dobije, deljenje staje i niko više ne vuče.
Ne mora. Bankar sa zbirom do dva uvek vuče, sa sedam staje, a za zbirove između odlučuje tabela koju diler primenjuje napamet.
Opklada na bankara plaća jedan prema jedan, umanjeno za pet odsto dobitka, jer ta ruka zbog pravila vučenja pobeđuje nešto češće.